Dok Srbija polako hvata korak sa svetom i na svoj način prati svetske trendove, mladi roditelji pomalo počinju da podsećaju na mame i tate iz američkih sitcom-a koji rezervišu mesta u elitnim školama za svoje tek rođene potomke. Nažalost (ili na sreću), mi smo još uvek daleko od američkih standarda, ali kao da polako raste presija – da li će dete na vreme savladati sve veštine i znanja koja su mu potrebna da bi imalo šanse za uspeh u svetu gde je konkurencija sve nemilosrdnija.
Mnogi roditelji brinu da ne zakasne sa stranim jezicima i pitaju se kada je pravo vreme za početak.
Uslovi učenja
Neki roditelji se rukovode idejom da treba početi što ranije, jer su tu tezu mnogo puta čuli i pročitali. Drugi, smatraju da dete ne treba da počne da uči strani jezik pre nego što nauči slova, tačnije latinicu (mada u redovnoj školi počinju od prvog razreda). Istina je, verovatno negde na sredini.
Treba prvo napraviti razliku između prirodnog, spontanog učenja i učenja u školskim, učioničnim uslovima.
U prvom slučaju dete je neprestano izloženo jeziku, okruženo njime u porodici, vrtiću u igri sa vršnjacima. Dete tada spontano i nesvesno preslikava i usvaja jezičke obrasce, oponaša i ponavlja ono što čuje i pre nego što poveže izgovorenu reč i njeno značenje. Ovaj vid učenja gotovo je identičan učenju maternjeg jezika. Ako se radi o usvajanju jezika na ovaj način, onda su svakako dragocene godine najranijeg detinjstva. Maternji i još barem jedan jezik mogu se simultano savladati bez poteškoća ukoliko je dete od rođenja u opisanoj situaciji. Brojni su primeri dece koja su već u uzrastu od 5-6 godina potuno bilingvalna (dvojezična), jer su imala sreću da se u njihovom okruženju manje-više ravnopravno koriste dva jezika.
Situacija je mnogo drugačija kada govorimo o učenju u školskim uslovima.Tada su deca u kontaktu sa jezikom samo u učionici, pa se vreme izloženosti jeziku, od najvećeg značaja kod sasvim male dece, svodi na svega 2 ili 3 sata nedeljno. Za ovakav vid učenja smatramo da je idealno vreme za početak 5 ili 6 godina, dakle predškolski uzrast. To je doba kada se naglo razvija pažnja, pa je dete već u stanju da se duže usredsredi na jednu aktivnost, a još uvek je u dobu kada je neopterećeno postizanjem rezultata ili strahom od greške.
Predškolski uzrast
U našoj školi sa decom predškolskog uzrasta radi se primenom metoda koje na najbolji način koriste spremnost dece da upijaju „kao sunđer“, to jest da jezik uče ne kroz logički i intelektualni, već više kroz intuitivni proces. Ne postoji svesna namera i odluka da se pamti, pa se zato se na tom nivou i u stručnoj literaturi koristi termin „usvajanje“ jezika radije nego „učenje“. Dete usvaja svim čulima, želi da čuje, vidi, opipa, izvede, isproba- to je uparavo ono na čemu se bazira TPR (Total Physical Response -Totalni fizički odgovor) metoda. Još jedna prednost na ovom uzrastu je i lakše usvajanje glasovnog sistema stranog jezika, pa je rani početak značajan kada je u pitanju izgovor što verniji originalu.
U SPEAK-u se rukovodimo ovim saznanjima kada radimo sa predškolcima. Cilj je kreirati dinamičnu, razigranu i opuštenu atmosferu u kojoj su deca aktivni učesnici . Naši predavači vode ih kroz različite situacije na jeziku koji se uči. Tu su igre, omiljene pesme, crtanje, video klipovi, role play- kratki dijalozi, uz mnogo ponavljanja. Deca usvajaju nesvesno, bez napora, tako da učenje nije opterećenje , nego prijatnost.
Da zaključimo – predškolski uzrast je pravo doba. A do tada, razgovarajte sa svojim detetom, čitajte mu priče-na maternjem ili engleskom jeziku, svejedno,istražujte i igrajte se zajedno i, naravno, pružite mu pažnju i ljubav.
