Moja priča sa Speak školom (u to vreme u sastavu škole Summerhill) počinje još 2001. godine kada sam imao nepunih 10 godina. Bila je to mala grupa u kojoj smo se svi jako brzo uklopili i počeli da se družimo. Mislim da smo svi stvarno voleli da dolazimo na časove, najviše zbog opuštajuće atmosfere bez pritiska. Niko od nas nije ni primetio kada smo to mi progovorili engleski jezik. A onda je organizovana predstava “Čarobnjak iz Oza” u kojoj su glumili polaznici škole. Atmosfera sa pripreme te predstave mi je ostala u najboljem sećanju. Radili smo radnim danima, nekad i vikendom skoro 6 meseci ako se ne varam, a uzbuđenje nikada nije splasavalo. Srednjoškolske godine sam takođe proveo sa Speak-om, ali sada spremajući se za FCE i CAE testove. Časovi su, naravno, bili ozbiljniji, ali su tu i dalje bili isti ljudi kao i sve ove godine. Svi smo položili CAE test sa nepunih 19 godina, dok je u svetu u tom trenutku prosek godina ljudi u trenutku polaganja testa bio 26.
Ceo trud i rad se uložen u učenje engleskog jezika u mom slučaju isplatio se tek sa početkom prakse. Uspeo sam da jako brzo napredujem dobrim delom zahvaljujući odličnom poznavanju engleskog jezika, što je najviše dolazilo do izražaja tokom sastanaka sa supervizorima. Takođe, preduslov za upis na ETH univerzitet je, između ostalog, bio i poznavanje engleskog na nivou C1, što mi je omogućilo da neometeno pratim predavanja i učim, pa i da napišem naučni rad na engleskom jeziku. Danas je engleski jezik neizostavni deo moje svakodnevice koji mi je omogućio da se usavršavam i gradim karijeru u insotranstvu i da steknem prijatelje iz celog sveta.
